Građani i privreda Srbije dužni 20 milijardi evra!

104

Završetak 2018. godine u Srbiji su obilježila su kreditna dugovanja bankama od 2 363,8 milijardi dinara, što je negdje oko 20 milijardi evra.
To je 2,5 odsto više nego krajem 2017. Kako je godina počela, tako se i završila: građani su se zaduživali više, a privreda manje. Rast po prosjeku su gotovo pa pogodili preduzetnici. A evo kako to sve izgleda u brojkama.

Velike kompanije, odnosno pravna lica, kako ih vodi Kreditni biro Udruženja banka Srbije, završile su godinu uz dug od 1 351,64 milijardu dinara. To je 2,9 odsto manje nego u 2017. Privrednici i banke rješavali su NPL-ove, a i finansiranje privrede je išlo putem investiranja i raznih programa direktno više nego preko bankarskih kredita. Zajedno sa padom kredita smanjila se i docnja . Prije gotovo godinu je bila 11,1 odsto, a posljednjeg dana 2018, 6,9 procenata.

2 800 evra duga po stanovniku

Preduzetnici su tu 2017. završili sa zaduženjem od 48,48 milijardi dinara, a prošlu uz dugovanja od 49,62 milijardi i rast od 2,4 odsto. Oni manje kasne i sa izmirivanjem obaveza i docnja je s 11,2 odsto pala na 6,2.

962,52 milijarde dinara duguju građani bankama

Taj mršav skor popravili su građani. Tu je lani rast bio 11,2 odsto, a ukupan dug 962,52 milijarde dinara. Već po tradiciji, najviše su rasli gotovinski krediti i to 22,2 odsto i 2018. su završili sa sumom od 400,09 milijardi dinara tih zajmova. Tek oko četiri milijarde bježe im stambeni zajmovi uz sumu od 403,97 milijardi dinara, ali uz znatno skromniji rast od 5,6 odsto. Pad od 0,3 odsto bilježe krediti za refinansiranje, sa sumom od 84,96 milijarde dinara. Najmanja je suma zaduženja kod potrošačkih kredita, 11,84 milijardi dinara uz 22 odsto smanjenja.

– Ako uzmemo da nas ima sedam miliona, zaduženje je 2 800 evra po glavi stanovnika. To nije mnogo, i ne očekujem da se to u narednom periodu poveća. Malo je građana koji mogu da se zaduže na duže staze jer ih mnogo radi na određeno vrijeme ili u sličnom statusu. S obzirom na to da nam najavaljuju novu krizu, biće dobro da taj nivo zadržimo u godinama koje dolaze – smatra međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević.

Kartice i minusi težak dug

Dugovanja građana po osnovu minusa na tekućem računu, odnosno kreditnih kartica, zanimljiva su. Suma dozvoljenog prekoračenja je 5,08 milijardi dinara. U docnji je 235 617 računa, a u procentima to je devet odsto. Lani je u docnji bilo 11,4 odsto. Kod kartica u 2018. bilo je 1 248.706 izdatih kreditnih kartica. Njima je odobreno da iskoriste sumu od 87,77 milijardi dinara, ali su potrošili samo 33,91 milijarde, uz docnju od 13,7 odsto, što je poboljšanje prema 2017, kada je to bilo 15,1 odsto.

Koliko će ograničenje roka vraćanja stambenih kredita na osam godina, koje, po odluci Narodne banke Srbije, važi od ove godine, promijeniti politiku banaka i interesovanje za druge kredite sem gotovinskih, ostaje da se vidi.

Kao i obično, građani su najažurniji kod vraćanja kredita. Tu je docnja sa 4,6 odsto pala na 3,1 u roku od pomenute godine. Banke očigledno dobro procjenjuju mogućnost na rok duži od 60 dana. Ove godine očekuju se stabilan kurs dinara, niska inflacija i ne očekuje se rast kamata. Klijenti koji se odluče za zaduživanje ne treba da očekuju veće turbulencije. Odnosno banke ne bi trebalo da u nekoj znatnijoj mjeri mijenjaju kreditnu politiku koju su vodile prošle godine. Koliko će to pogodovati klijentima, ostaje da se vidi.

Besplatnu aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR